Bolesti kapaka

Sta je entropijum?

Entropijum je patološko stanje u kojem se kapak uvrće ka unutra, tj. prema očnoj jabučici, što dovodi do neposrednog kontakta trepavica i oka. Ovo stanje oka najčešće je rezultat starenja jer mišići kapaka vremenom slabe, ali se može javiti i zbog hemijske povrede, kožnih infekcija, ožiljaka, komplikacija od druge operacije ili traume.

Bez adekvatnog lečenja, neprekidni kontakt trepavica I površine oka može izazvati ogrebotine na površini oka koje mogu biti uzrok nastanka infekcije oka i ožiljaka na očnoj jabučici, a u ozbiljnim slučajevima može da se izgubi vid u pogođenom oku.

Većina slučajeva entropijuma mora se na kraju lečiti hirurškim metodama, kako bi se sprečio gubitak vida i trajno oštećenje oka.

Simptomi

Najčešći simptomi entropijuma su iritacija oka, osećaj stranog tela, suzenje i crvenolo oka.

Kako se izvodi operacija entropijuma?

Operacija entropijuma je obično 45-minutna procedura koja najčešće zahteva samo lokalnu anesteziju i blagi sedativ. U zavisnosti od tačnih potreba pacijenta, korekcija uvrnutosti kapaka može uključivati ​​uklanjanje malog dela kapka ili presađivanja kože kako bi se pomoglo da se očni kapak vrati u prirodan položaj.

Ukoliko je entropijum nastao zbog slabosti mišića, u tom slučaju operacija može uključivati ​​uklanjanje malog dela kapka kako bi se zategli mišići u tom području. Operacija uključuje stavljanje šavova na kapak kako bi se zategnuo i okrenuo ka spolja.

Kod uvrnutosti kapaka zbog ožiljaka ili prethodne operacije, hiruški postupak se može oslanjati na presađivanje kože kako bi se omogućilo repozicioniranje kapka.

Kako izgleda oporavak?

Nakon operacije, lekar može preporučiti da nosite flaster ili zavoj 24 sata kako biste zaštitili oko od spoljašnjih iritacija i smanjili krvarenje. Takođe ćete dobiti posebne kapi za oči i masti koje će vam pomoći u borbi protiv infekcije i pomoći u procesu oporavka očnih kapaka.

U roku od jedne do dve nedelje, trebalo bi da očekujete da će modrice i otok nestati i ne bi trebalo da bude vidljivih znakova ožiljaka.

Ponovljena operacija entropijuma može biti potrebna u oko 15% slučajeva kako pacijent stari, a tkivo kapaka nastavlja da pada.

Sta je ektropijum?

Ektropijum je stanje abnormalnog izvrtanja ruba kapka ka spolja. Usled ovog stanja javljaju se češće infekcije rožnjače, konjunktive, zadebljanja i keratinizacije kao posledica sušenja konjunktive. Ovo ne samo da može poremetiti prirodni izgled kapka, već može biti i prilično neprijatno. Pre svega, može izazvati suvoću očiju, prekomerno suzenje, crvenilo i iritaciju.

Ektropijum može nastati usled više uzroka, uključujući paralizu lica i povrede, međutim, najčešći uzrok je slabost mišića u korelaciji sa starenjem.

Bez odgovarajućeg tretmana, izvrnutost kapaka može dovesti do ozbiljnih problema sa rožnjačom, pa čak može uzrokovati i gubitak vida. Zato je u većini slučajeva neophodna operacija ektropijuma radi potpune korekcije.

Simptomi

Najčešće se javljaju simptomi u vidu suzenja, iritacije oka i kapaka.

Lečenje

Primena veštačkih suza, gelova i drugih lubrikanata kako bi se sprečilo isušivanje površine oka i prevenirao nastanak infekcije. Definitivan tretman zahteva hiruršku intervenciju.

Kako se izvodi operacija ektropijuma?

Operacija ektropijuma se obično obavlja kao ambulantna procedura pod lokalnom anestezijom.

Tokom intervencije, očni hirurg najčešće uklanja deo donjeg kapka, što zahteva minimlane rezove ispod kapka ili na spoljašnjem uglu oka.

Ukoliko je izvrnutost kapaka posledica stvaranja ožiljnog tkiva ili nedostatka kože očnih kapaka, možda će biti potrebna i transplantacija kože. U tom slučaju, hirurg obično uzima kožu iza uha ili sa gornjeg kapka i presađuje je na donji kapak.

Takođe treba reći, ako je pacijent imao paralizu lica ili mnogo ožiljnog tkiva, može biti neophodno više operacija kako bi se postigao najbolji rezultat i u potpunosti korigovao problem.

Šta su ksantelazme?

Ksantelazme su žućkasto-bele naslageu obliku pločica oko očiju. Mogu biti pomalo izdignute iznad kože ili ravne. Pojavljuju se u unutrašnjim uglovima očnih kapaka – unutrašnjem uglu oka. Ksantelazme su lokalizovane skupine gigantskih penušavih ćelija (makrofaga) i lipida (masti), a spadaju u benigne izraštaje na koži.

Zašto nastaju ksantelazme?

Ranije se mislilo da je uzrok formiranja ksantelazmi isključivo povećan nivo holesterola u krvi i poremećaj metabolizma masti. Međutim, dokazano je da ne postoji direktna uzročno-posledična veza, jer polovina pacijenata sa ksantelazmama nema povišene lipide u krvi.

Ksantelazme nastaju i kod osoba koje nemaju nikakve poremećaje metabolizma masti niti povišen holesterol. Zato se došlo do zaključka da veliku ulogu ima genetski faktor.

Kako izgledaju ksantelazme?

Promene u uglu očnih kapaka su:

• najčešće pločastog oblika,
• mekane na dodir,
• javljaju se u unutrašnjem uglu oka,
• imaju tendenciju rasta i spajanja više ksantelazmi u jedan izraštaj na koži,
• često su žućkasto-bele boje,
• mogu se javiti i na gornjim i na donjim kapcima,
• iako ne narušavaju funkciju očnih kapaka, može doći do njihovog spuštanja.

Kada se pojavljuju ksantelazme?

Ovi izraštaji na koži češće se javljaju kod muškaraca nego kod žena. Iako se mogu pojavljivati tokom celog života, ove promene redovnije tokom četvrte i pete decenije života.

Koja je procedura adekvatna za uklanjanje ksantelazmi?

Po izvršenom dijagnostičkom pregledu, izvodi se hirurška intervencija. Budući da ove izrasline mogu biti smeštene na različitoj dubini, sigurne i dugotrajne rezultate pruža jedino njihovo hirurško lečenje.

Operacija i period oporavka?

Ksantelazme se uklanjaju u lokalnoj anesteziji, dok pacijent nakon intervencije odmah odlazi kući. Sam operativni zahvat je bezbedan, kratkotrajan i bezbolan, pa se već sutradan najčešće može pristupiti obavljanju redovnih aktivnosti.

Pacijenta ne treba da plaše otok i mogući podlivi u predelu očne regije jer su to uobičajene postoperativne pojave, koje brzo jenjavaju. Posle nedelju dana, sledi kontrola na kojoj hirurg  uklanja konce. Povoljni rezultati su odmah uočljivi, a ožiljci gotovo neprimetni.

Šta je halacion?

U narodu poznati kao čmičak, predstavlja često oboljenje koje nastaje kao posledica hronične upale rubova kapaka (blefaritisa). U rubovima kapka smešten je jedan red lojnih žlezda koje izlučuju lipidnu komponentu suznog filma. Povremeno dolazi do opstrukcije izvodnih kanala ovih žlezda (zbog blefaritisa) što može dovesti do pojave hordeoluma i halaciona.

Ukoliko dođe samo do blokade izvodnog kanala žlezde nastaju hordeolum i halacion, ukoliko pored opstrukcije postoji i udružena stafilokokna infekcija radi se o unutrašnjem horedolumu, ili spoljašnjem hordeolumu ako je zahvaćen folikul trepavice, koji se manifestuju kuglicom različite veličine ispod kože kapka.

Lečenje

Zasniva se na primeni antibiotskih kapi i suvih toplih obloga. U nekim slučajevima je neophodna injekcija steroida u leziju pa čak i sistemska primena tetraciklina. Često nakon završetka lečenja i smirivanja upalnog procesa postoji potreba za hirurškom intervencijom u lokalnoj anesteziji i uklanjanjem ostataka granuloma. To je ambulantna, jednostavna intervencija koja se radi u lokalnoj anesteziji. Sa unutrašnje strane kapka napravi se mali rez kroz koji se odstrani sadržaj žlezde i kapsula. Posle intervencije nema vidljivog ožiljka.

U slučaju da je hirurška intervencija neophodna, u BT Očnom Centru ćete naći stručnjake koji će se brzo i efikasno pobrinuti za ovaj problem.

Šta je blefaritis?

Blefaritis je hronično zapaljenje rubova kapaka. Iako je ovo jedno od najčešćih oboljenja u oftalmološkoj praksi, njegova patogeneza još uvek nije dovoljno poznata. Isto tako, ne postoji jedinstveno usvojena nomenklatura i kalsifikacija blefaritisa što znatno otežava njihovo razmatranje. Ako se kao kriterijum za podelu blefaritisa uzme njihova lokalizacija, onda se svi blefaritisi mogu podeliti u tri grupe: prednji, zadnji I mešoviti. . Ukoliko bi se kaokreterijum za podelu blefaritisa koristila njihova etiologija, tada bi sve blefaritise mogli razvrstati u tri grupe:  stafilokokni, sebo­roični i  mešoviti (stafilokokni blefaritis na seboroičnoj osnovi).

Klinička silika?

Pacijenti sa blefaritisom imaju osećaj peckanja i žarenja u očima, svrab umerenog intenziteta, fotofobiju i pojačano lučenje suza. Prednja ivica rubova kapaka je zadebljana i hiperemična sa mestimično dilatiranim i izvijuganim krvnim sudovima (telean-giektazije). Oko trepavica uočavaju se čvrste i lomljive ljuspice (kolarete) koje poput kragne uokviruju trepavi­ce. Kolarete se formiraju od fibrinskog eksudata sa inflamirane površine i dijagnostički ukazuju na postojanje stafilokokne infekcije. Hiperemična i masna prednja ivica ruba kapaka sa slepljenim trepavicama i ljuspicama meke konzistencije koje se lako skidaju (skvame), raspoređenim po ivici kapaka između trepavica, klinički ukazuju na seboroičnu formu oboljenja. Kombinacija kliničkih znakova za jedan i drugi oblik inflamacije rubova kapaka, označava se kao mešoviti blefaritis (stafilokokna infekcija na seboroičnoj podlozi).

Terapija?

Terapija prednjeg blefaritisa podrazumeva održavanje higijene ivica kapaka i izbalansiranu lokalnu primenu antibiotika i kortiko-steroida u vidu kapi i masti za oči. Higijena kapaka sprovodi se sva­kodnevnim uklanjanjem skvama, kolareta i toksičnih produkata bakterija sa ivice kapaka. Oftalmolozi BT Očnog Centra  će moći nakon detaljnog pregleda I provere stanja da daju adekvatnu terapiju i  uputstva za neophodnu negu, upotrebu antibiotika i zakazivanje kontrolnih pregleda.

Šta je dermatohalaza?

Dermatohalaza predstavlja karakterističnu sliku viška kože gornjeg kapka,  kada koža kapaka  ima  kesast izgled, a nabori kože su atipični.  Može biti estetski ali i funkcionalni problem kada u uznapredovaloj formi može dovesti do smanjenja vidnog polja. Dermatohalaza je bilateralno stanje koje se najčešće dovodi u vezu sa starenjem I češće se javlja nakon 50. Godine života.

Uzroci?

Nastaje usled istezanja kože gornjih kapaka, tokom vremena. Razlog za to je izuzetno mala debljina kože kapaka, kao i njena struktura, jer u toj regiji ne postoji potkožno masno tkivo, već koža direktno naleže na mišić koji je zadužen za treptanje. Ovo stanje može biti udruženo sa potkožnim prominencijama masnog tkiva, zbog slabljenja vezivnog tkiva tzv. orbitalnog septuma. Pored toga, do opuštanja kože gornjih kapaka može doći i zbog postepenog spuštanja, odnosno ptoze, obrva.

Lečenje:

Nehirurške metode zatezanja kože gornjih očnih kapaka imaju kratkotrajan efekat, što iziskuje često ponavljanje tretmana. Trajnije rešenje je operacija koja se zove blefaroplastika i podrazumeva uklanjanje „viška“ kože, i eventualno mišićnih vlakana tzv. orbikularnog mišića, na koji istanjena koža direktno naleže. Veoma važan element operacije je preoperativno obeleževanje (markiranje) linija po kojim se  vrši rez kože.

Često pitanje pacijenata je vezano za način na koji se pravi hirurški rez. Precizan rez hirurškim nožićem/skalpelom je najbezbedniji sa najmanjom traumom za delikatna tkiva očnog kapka. Elektrohirurško, radiotalasno i lasersko sečenje tkiva ima moderan prizvuk, kao i prednost manjeg krvarenja tokom procedure, ali je udruženo sa određenim stepenom toplotnog oštećenja tkiva, a samim tim i jačim ožiljavanjem nakon operacije. Zatvaranje rane na koži se vrši veoma finim hirurškim šavovima, iznad kojih se lepe sterilne tračice (steri-strip), tako da nema potrebe za nošenjem zavoja, nakon operacije.

Imajući u vidu da se blefaroplastika izvodi samo kod odraslih pacijenata, ona se uglavnom izvodi u lokalnoj anesteziji. Steri strip i kožni šavovi se skidaju 7 dana nakon operacije, za to vreme pacijent je radno sposoban, samo treba izbegavati fizičko naprezanje, što se ne odnosi na lagane šetnje. Za povlačenje otoka operisanih kapaka je potrebno, u proseku, oko 2 nedelje.

U slučaju da je hirurška intervencija indikovana, u BT Očnom Centru ćete naći stručnjake sa višedecenijskim iskustvom  koji će se brzo i efikasno pobrinuti za ovaj problem. Naš tim lekara I medicinskog osoblja vam stoji na raspolaganju za sva pitanja i nedoumice. Zakažite pregled i  neophodnu konsultaciju sa hirurgom.

Tumor očnog kapka predstavlja abnormalno, patološko tkivo razvijeno na gornjem ili donjem kapku i strukturama u blizini oka. Lezije mogu biti benignog (dobroćudnog) ili malignog (zloćudnog) karaktera.

Benigni tumori inače impliciraju ograničeni rast bez širenja na okolne i udaljene organe. Premaligne lezije generalno imaju potencijal da se razviju u malignitet. Maligni tumori pokazuju sklonost ka rastu i invaziji na druge organe, tj. ka metastaziranju. Neki od njih imaju slab metastatski potencijal (godinama ne pokazuju znakove rasta), dok drugi ubrzano metastaziraju. Čak mnogo pre nego što budu otkriveni.

Uzrok?

Kao i u slučaju pojave drugih tumora glave i vrata, ne može se sa sigurnošću reći koji su tačni uzroci njihovog razvitka. Onkolozi, oftalmolozi, maksilofacijalni hirurzi, dermatovenerolozi i plastični hirurzi slažu se u tome da je za razvoj tumora očnih kapaka i tumora kože lica glavni faktor rizika štetno UVA zračenje.

Imuni sistem i genetika takođe imaju značajnu ulogu u oboljevanju od tumora uopšte, pa i od ovih.

Klinička slika?

Tumori očnog kapka dugo mogu ostati asimptomatski i primećivati se kao neuobičajena izraslina duž donjeg ili gornjeg kapka. Onda kada daju simptome, to su obično:

• otok
• crvenilo
• krvarenje
• bol
• neprijatnost u očnoj regiji
• iscedak
• erozija okolne kože
• lokalizovani gubitak trepavica

Lečenje?

Lečenje tumora kapaka zavisi od starosti i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, zatim od morfologije tumora i njegovog eventualnog metastatkog potencijala, odnosno lokalne i periferne ekspanzije.

U većini slučajeva lečenje tumora kapaka je hirurško. Iziskuje eksciziju tumorske promene i najčešće rekonstrukciju kapa.